Stiven Sparijer bio je i uspešan vinar

Vinari i vinogradari na zapadu Evrope uglavnom se blagonaklono smeju kada im neko kaže da ne veruje u klimatske promene: Francuzi usled ovih promena uvode u sortiment južnjačke sorte vinove loze, a Englezi naveliko počinju da prave izvrsne penušavce. Jedan od ljudi koji su zaslužni za izgradnju engleskog vinskog identiteta bio je i legendarni Stiven Sparijer, vinski pisac, kritičar, trgovac i popularizator vina koji je pre dva dana preminuo, ostavivši za sobom kolosalno zaveštanje. Njegova posvećenost pravljenju vina bila je jedan od manje poznatih aspekata izuzetno bogate karijere, ali se sada čini da će deo njegovog nasleđa biti i profitabilna linija vina po imenu Bride Valley Wines. Vina su uglavom penušava, u skladu sa zahtevima dorsetskog teroara koji je organski povezan sa susednom Francuskom i pre svega Šampanjom, njenim tlom i teroarom, a tu su i mirna vina od šardonea i pino noara.

Priča o Bride Valley počela je još davne 1982. kada se Sparijer iz Francuske vratio u Veliku Britaniju. Uskoro je usledila i odluka porodice da se presele na selo. Stiven Sparijer i supruga Arabela kupili su veliku seosku kuću, kao i farmu od 80 hektara.

Ideja o sađenju vinove loze rodila se sasvim slučajno, ispričao je Sparijer za Vintner Project u jednom od poslednjih intervjua koje je dao u životu, krajem decembra prošle godine:

- Šetajući po svojoj farmi, video sam veliku količinu krede u zemlji. U to vreme sam stalno putovao do Pariza zbog rada u Academie du Vin, pa sam jednom stavio u džep nekoliko komada krede i odneo ih u Pariz. Stavio sam ih na sto svog kolege Mišela i pitao ga za mišljenje odakle su. "Naravno, iz Šampanje", rekao je. "Ne, oni su iz južnog Dorseta", rekao sam. "U tom slučaju, trebalo bi da tu podigneš vinograd" - ispričao je Sparijer.

Dalje analize zemlje u vinogradu pokazale su da je tle na Sparijerovoj farmi isto kao ono na dobrim pozicijama Šampanje.

- Naša farma je udaljena samo pola sata od Kimeridža, grada po kome je tip tla u Šampanji dobio ime - rekao je Sparijer, koji je dobio i zlata vredan savet da svoje sadnice kupuje u Burgundiji, u rasadniku u kome se nabdeva vinarija Domaine Romanee - Conti. Usvojio je još jedan bitan savet - da pravljenje vina prepusti Ianu Edvardsu, čoveku čija se vinarija nalazi samo 20 minuta od farme Sparijerovih, i koji je 2012. proglašen za vinara godine u Engleskoj.

Sparijer je rekao da se sortiment vinograda sastoji od 55 procenata šardonea u sedam različitih klonova, 25 procenata pino noara u pet klonova i 20 procenata pino menijea u dva klona. On je objasnio i da u Engleskoj za sada ne postoje nikakva pravila o sortimentu, kao i da je sve veća površina pod vinovom lozom jer vinogradarstvo u južnoj Engleskoj beleži eksplozivan rast.

Centralno pitanje intervjua bilo je - da li je Sparijer, kao već slavna osoba u vinskom svetu, oklevao u nameri da posadi svoju vinovu lozu.

- Oklevao sam u prodaji i predstavljanju vina novinarima. Ali, kolege Oz Klark, Džensis Robinson i Džejmi Gud rekli su da im se dopada moje vino. Da nije dobro, oni me ne bi poštedeli kritike - rekao je Sparijer, koji je u decembarskom intervjuu izrazio nadu da će u godini 2021. vina iz porodičnog vinograda početi da donose profit. Ostaje sada da se vidi da li će vinogradarski poduhvat Stivena i Arabele Sparijer nastaviti da živi i bez ovog vinskog velikana.