Gastro pregled: Gault & Millau - plusevi i par minusa

U Beogradu je prošle nedelje predstavljen jedan veoma važan međunarodni vodič - Gault & Millau (Go e Mijo). Svečanost povodom lansiranja prvog srpskog izdanja vodiča upriličena je u hotelu Crowne Plaza, a tom prilikom su i dodeljene nagrade najboljima iz sveta ugostiteljstva. I zaista, nagrade su otišle u prave ruke, što me veoma raduje. Za najbolje restorane izabrani su Langouste i Salon 1905 (Homa mi definitivno nedostaje u tom društvu!), najbolji šef je Vanja Puškar, a najbolji poslastičar Krsto Radović iz Mandarina Cake Shop-a. I to je totalno realno - nema boljih od njih trenutno na gastro sceni Beograda. Vanja je Vanja, čak i bez obzira na to što i dalje nema svoj restoran u kome tek može da pokaže šta sve ume. Doduše, još samo malo nema svoj restoran jer uskoro otvara Tisu, restoran za koji dobar deo ugostiteljske branše i pre otvaranja misli da će biti nosilac prve Mišlenove zvezde u Srbiji. Verovatno onda i sledeće godine u Gault & Millau tri kuvarske kape (pet je maksimum).

Takođe, slično mislim i za Krsta Radovića i za Mandarinu. Jednostavno, oni već neko vreme nemaju konkurenciju u Beogradu i to je to. Ni što se tiče ukusa, ni izgleda kolača, a ni kada je marketing i građenje brenda u pitanju - tu su tek odlični. Za petama im jedino možda može biti Gospođa Mirkov, iako ona neguje potpuno drugačiji stil u poslastičarstvu.

E sad, kada je reč o samom rangiranju restorana, pažljivo čitajući vodič ovih dana, čini mi se da su sa nekim restoranima napravljeni ozbiljni propusti, dok su, s druge strane, neke stvari odrađene zaista besprekorno, kao na primer kategorija POP (za Beograd) koja je odlična i kojom su zaista obuhvaćena sva trendi mesta u gradu. Tu su i Pietra i Majstor i Margarita i Koordinata i Tezga bar i Crna Ovca i Pizza Bar i Pivnica Žirafa… Ono što je problematično jeste broj kuvarskih kapa, odnosno sami poeni kod pojedinih restorana. Ocene se izražavaju na skali od 1 do 20 na osnovu kojih se posle odlučuje koliko će restoran imati kuvarskih kapa. Na primer, za moj ukus, problematično je to što Despacito, koji do sada u pogledu menadžmenta restorana nije pokazao ništa više od proseka, ima pola poena više od Durmitora koji je skoro pa kultni beogradski restoran sa veoma kvalitetnom ponudom i vrlo dobrom uslugom. Takođe, Puter bistro koji je zaista super, jedno maleno vračarsko mesto „za usput“ pre i posle pijace, bolje je ocenjen od Osteria Mozzarelle, jednog od najboljih i najpoštenijih italijanskih restorana u Beogradu? Konoba Tata Mata sa komercijalnom ponudom ribe koja je, opet, zaista dobro pripremljena, ima više poena od Gušti Mora, čuvenog ribljeg restorana koji je sinonim za najbolju svežu jadransku ribu i u kome se neguje pravi fine dining?

I tako, ima još takvih primera… Nekako mi nije sve konzistentno i logično. Takođe, primetila sam da na listi koja obuhvata 121 restoran u celoj Srbiji, u Beogradu nedostaju neki kojih je moralo da bude u prvom izdanju, poput Careve ćuprije, odličnog restorana nacionalne kuhinje, italijanskih restorana Druge Piazze i La Piazze, nema ni Tabora…

Eto.

Možda će tih sedam inspektora što su anonimno ocenjivali restorane proteklih meseci, uzeti nešto od ovoga u obzir kada budu pripremali naredno izdanje.

Sve ostalo je super!

Do sledećeg vikenda,

Vidimo se.