Bili Guld: U Srbiji rakija postaje umetnost

Magazin Forbes objavio je pre nekoliko dana intervju sa Bilijem Guldom, basistom grupe Faith No More i čovekom koji je učinio za promociju srpske rakije u Americi više nego iko drugi pre njega. Brend Yebiga je prevalio put od nečega što je, barem u početku, ličilo na kratkotrajni hir poznatog muzičara, do respektabilne rakije koja se pravi u destileriji Tok po tradicionalnom postupku i od vrhunskog voća, i koja se prodaje u većem broju barova i prodavnica pića širom SAD, privlačeći sve veći broj poklonika. Premijera nove rakije Yebiga BELA bila je dovoljan povod za veoma poznati magazin da obave sa Guldom temeljan razgovor o šljivovici i njegovoj ljubavi prema njoj.

- Žestoka pića od voća vekovima se prave širom Balkana, a u Srbiji je specijalnost - destilat od šljiva. Guld je utemeljio brend Yebiga 2019. godine, a prva rakija koju je uvezao u SAD bila je PRVA, napravljena od šljive po imenu čačanska rodna - navode u magazinu Forbes, uz detaljan profil nove rakije u liniji Yebiga: BELA, rakija koja je odležavala u inoksu, po Guldu je piće delikatnog ukusa koje treba konzumirati na temperaturi belog vina.

Iako je rakija BELA bila povod za priču sa Guldom, veliki deo intervjua posvećen je fenomenu srpske rakije i odluci Gulda da se do fanatizma posveti promocji ovog pića u SAD.

- Pivo je moja prva ljubav, a prvo žestoko piće koje sam zavoleo je rakija - rekao je Guld i objasnio da je tokom nastupa u Istočnoj Evropi često dobijao poklone od publike. Među tim poklonima bila je i rakija.

- Sretao sam se sa klincima u bekstejdžu i dobijao od njih boce rakije. Piće mi se dopalo jer sam u njemu mogao da osetim voće. Svaka boca imala je različitu ličnost, različit potpis - ispričao je basista.

Guld kaže da je u Srbiji u toku renesansa rakije:

- U Srbiji je u toku zanimljiv period. Postoji nova svest o rakiji, da to nije samo piće koje vaš deda peče u dvorištu i da destilacija rakije može da bude umetnost. Ljudi procenjuju kvalitet rakija, razgovaraju o istoriji rakije, o teroaru i o sortama voća. I to se dešava istovremeno sa mojim naporom da rakiju prenesem u SAD. Povezao sam se sa ljudima koji su deo ove nove vizije, ali su takođe privrženi tradiciji. I to je savršeno saglasje.

Naziv rakije u SAD ne pravi nikakav problem, ali na našem tlu on izaziva i smeh i kritike.

- To je veoma nekulturna reč i u Srbiji se koristi za sve. Naziv rakije je ljutio neke ljude - sveštenik u crkvi rekao je da ne može da pije tu rakiju na krštenju - ali tu reč svi upotrebljavaju. Dopada mi se naziv jer je zabavan, a želeo sam da naziv takođe označava i rakiju koja je veoma dobra u zanatskom smislu - rekao je Guld, dodavši i da je bilo ljudi u Srbiji koji su se protivili ideji da Amerikanac peče srpsku rakiju.

Na pitanje ima li omiljeni koktel sa rakijom, Guld kaže da je optimalno iskustvo sa ovim pićem sasvim drugačije od onog koje se dobija u koktel barovima:

- Nisam čovek koji voli koktele. Volim žestoka pića takva kakva su. Rakija je jedinstveno iskustvo: budim se u Srbiji nakon koncerta, a spavao sam u nečijoj kući, i baba mi nudi čašicu rakije i nakon toga počinje druženje sa matorcima.